Историјат

Филолошке дисциплине имају дугу традицију у српском школству, па и у оном универзитетског типа. Отуда се Филолошки факултет може сматратиједним од најстаријих на српским универзитетима, мадаје као самосталан факултет почео да дела тек од 1960. године, када се издвојио из Филозофског факултета и формирао као посебна научна и наставна високошколска установа.

Изучавање филолошких наука отпочело је ј ош на Великој школи, којаје утемељена 1808. год. у Београду, када су Срби водили ослободилачке борбе и устанке да би створили своју националну државу. Међутим, историјске околности, устанци и борбе против османске окупације, нису биле наклоњене наставном и научном раду.

Велику школу је отворио вероватно најобразованији Србин тога времена - Доситеј Обрадовић, први савремени српски просветитељ, беседом о поштовању наука. Међу првим познатим професорима био је и први српски романтичарски песник Сима Милутиновић, а међу чувенијим ђацима нашао се и Вук Караџић, утемељитељ српског савременог језика, односно језика већег дела јужних Словена. Поред српског, предаван је на Великој школи у то време и немачки језик.

Рад ове школе, али под новим именом - Лицеј, обновљен је 1838. год. у Крагујевцу, тадашњем престоном граду тек ослобођеног дела Србије. Та година је прихваћена као година оснивања првог српског универзитета и, истовремено, као година оснивања Универзитета у Београду, јер је ова висока школа 1841. пресељена у Београд. Године 1844. Лицеј је устројен тако да обухвата два одељења (факултета) - Филозофско и Правно, којима се 1852. придружује још и Природно-техничко. На Лицеју се од 1839. предаје, уз немачки, и француски језик, а крајем 1852. у оквиру Филозофског одељења основане су Ванредна катедра немачког језика и Катедра историје и народа и књижества српског.

Реорганизација Лицеја и његово прерастање у Велику школу 1863. год. подударило се са једном од најпознатијих донација српском школству: раскошно здање на тадашњој Великој пијаци (данас Студентски трг), које је отечественој просвети завештао Капетан-Миша Анастасијевић, већ ујесен те године примило је прву генерацију српских „великошколаца". Данас се у Капетан-Мишином здању, поред Ректората Универзитета, још увек налази и наша најстарија катедра - Катедра за српски језик.

Оснивањем Велике школе био је подстакнут развој филолошких дисциплина, отварање српске науке и културе, после петовековног гушења и форсирања османске културе, према Европи и свету. Оснивале су се нове дисциплине, повећавао број наставника и студената. Од 1873. на Филозофском факултету Велике школе делује Катедра за словенску филологију и историју светске књижевности, из које ће се 1876. издвојити Катедра за српску и словенску књижевност.

Утемељењем Београдског универзитета 1905. год. дало је нов полет филолошким дисциплинама које су се развијале у организационом оквиру Филозофског факултета - све до 1960. кадаје основан Филолошки факултет.

Први и други светски рат, међутим, знатно су омели ову узлазну развојну линију српског високог школства, а тиме и српске науке и културе у целини: Србија је најнепосредније била укључена у ове страшне ратове и претрпела велике људске и материјалне губитке. Много уважених професора и студената, интелектуалаца који су се школовали широм Европе а увек се враћали Београдском универзитету, изгинули су на различитим фронтовима у борби за слободу и независност Србије.

Најзначајнији професори и утемељивачи разних филолошких дисциплина, у дугој историји Филолошког факултета, били су, да споменемо најзначајније, Ђура Даничић, професор Лицеја, великан српске филологије и кодификатор српског књижевног језиkа, затим учени филолог и државник Стојан Новаковић, романиста и историчар српске књижевности Јован Скерлић, презаслужна браћа Павле и Богдан Поповић, Радован Кошутић, творац савремене српске славистике, лингвиста и србиста Александар Белић, германисти Милош Тривунац и Милан Ћурчин, Хенрик Барић, зачетник албанолошких студија, Фехим Бајрактаревић, утемељитељ наше научне оријенталистике, Владета Поповић, оснивач англистике.

Mноги угледни страни филолози уградили су свој рад и знање у темеље данашњег Филолошког факултета. Такоје, на пример, руски слависта Платон Кулаковски, којије 1877-1882. гостовао на Великој школи, уједно и зачетник универзитетске русистике код Срба; Енглез Дејвид Ло (Оау1с1 Еа\у) започео је 1907/8. наставу из енглеског језика и књижевности и тиме отворио врата Катедри за англистику (1929); Италијан Бруно Гујонје својим наставним радом (1912-1914) припремио терен нашој италијанистици (1929)...

Оделивши се 1960. године од Филозофског факултета, Филолошки факултет започиње свој независни наставни и научни живот са школском 1960/61. годином. Здање Факултета претрпело је, током другог светског рата - приликом ослобађања Београда 1944. год. - велика оштећења, док су многе семинарске библиотеке у пожару трајно изгубљене. У тренутку одвајања, Филолошки факултет је имао једанаест наставних група и око 3500 редовних и ванредних студената. Почело се са следећим наставним групама:
  1. Српскохрватски језик, чија високошколска традиција сеже до лицејске Катедре за филологију словенску (1845) односно до Редовне катедре за историју народа и књижества српског(1852
  2. Југословенска књижевност са истоветним коренима, издвојена у посебну Катедру за српску и словенску књижевност унутар Филозофског факултета Велике школе 1876
  3. Југословенска и светска књижевност
  4. Славистика, чија се традиција везује за студије словенске филологије (од 1845), а утемељена је 1877. оснивањем Катедре за руски језик и књижевност
  5. Француски језик и књижевност, чија је катедра институционализована 1896, премда се француски језик предаје на Лицеју од 1839
  6. Италијански језик и књижевност, који као целовита студијска група постоји од 1930/31, односно од оснивања Семинара за италијанскијезик и књижевност 1929
  7. Немачки језик и књижевност, чија је засебна организациона јединица, Ванредна катедра немачког језика основана на Лицеју 1852, мада високошколска настава немачког језика датира од 1839.
  8. Енглески језик и књижевност, која се као самостална група везује за оснивање катедре 1929
  9. Општа књижевност, чији су елементи уграђени у лицејску наставу књижевности од самог почетка, али чију прекретницу представља оснивање катедре 1873, односно 1876
  10. Оријентална филологија, која се непосредно везује за оснивање катедре 1925, односно почетак наставе 1926. и
  11. Албанологија, која је фундирана стварањем Семинара за албанологију 1924. год. (настава је почела 1925)
Осамостаљивање Факултета, поред неких недоумица, несумњиво је допринело увођењу нових филолошких дисциплина у оквирима интересовања научне и културне јавности. Тако се уводе нови предмети, проширују наставни програми и оснивају нови лекторати или групе, попут Групе за румунски језик и књижевност (1963 ), шпански језик и књижевност (1971), самосталне групе за арапски и турскијезик и књижевност (1960), за кинескијезик и књижевност (1974), јапански језик и књижевност (1985), Групе за скандинавске језике (шведски, дански, норвешки-1986, започета лекторатом норвешког језика 1979), лектората за холандски (1987), украјински (1989), хебрејски језик (1990), Катедре за библиотекарство (1963), Катедре за општу лингвистику (1990), Катедре за хунгарологију (1994), Катедре за грчки језик и књижевност (1995), да би се број језика који се данас проучава - Лекторат за холандски језик (у плану је да овај лекторат прерасте у самосталну студијску групу).
  1. Катедра за романистику, у чијем саставу су:
    • Група за француски језик и књижевност
    • Група за румунски језик и књижевност
    • Лекторат за латински језик
  2. Катедра за иберијске студије, у чијем саставу су:
    • Група за шпански језик и хиспанске књижевности
    • Лекторат за португалски језик
  3. Катедра за италијанистику, у чијем саставу је:
    • Група за италијанскијезик и књижевност
  4. Катедра за оријенталистику, у чијем саставу су
    • Група за оријенталну филологију
    • Група за арапскијезик и књижевност
    • Група за турски језик и књижевност
    • Група за кинески језик и књижевност
    • Група за јапански језик и књижевност
    • Лекторат за хебрејски језик
    • Лекторат за корејски језик
    • Лекторат за персијскијезик
    • Лекторат за санскрит
  5. Катедра за библиотекарство и информатику, у чијем саставу је:
    • Група за библиотекарство и информатику
  6. Катедра за општу лингвистику, у чијем саставу је:
    • Група за општу лингвистику
  7. Одсек за студије Централне и Југоисточне Европе, који чине:
    • Катедра за албанологију, у чијем саставу је:
      • Група за албански језик и књижевност
    • Катедра за хунгарологију, у чијем саставу је:
      • Група за мађарски језик и књижевност
    • Катедра за неохеленске студије, у чијем саставу jе:
      • Група за грчки језик и књижевност
  8. Посебну наставно-научнујединицу Факултета представ-ља Семинар за друштвене науке, који организује наставу филозофије, културологије, социјалне екологије и психологије за све студијске групе.
Од 1996/97. школске године Факултет је отворио, уз сагласност Министарства просвете, четири филолошке студијске групе у Крагујевцу за које је он матичан: Група за српски језик и књижевност, Група за енглески језик и књижевност, Група за немачки језик и књижевност и Група за францускијезик и књижевност. Од ове школске године, 2000/ 2001. отпочиње са радом и Група за шпанскијезик и хиспанске књижевности.

Центри.
Напоредо са растом броја утемељених филолошких дисциплина на Факултету, мислило се и на развој кадрова и науке, па су се на Факултету оснивали различити научни центри, институти и стручни часописи. Данас постоје на Факултету следећи центри: Издавачка делатност.
На Факултету постоје следеће периодичне публикације: Прилози за кљижевност, језик, историју и фолклор (излазе од 1921), Анали Филолошког факултета (1961) и Филолошки преглед (од 1997. као гласило Факултета).
Године 1961. покренута је серија Монографије Филолошког факултета, у којој је до сада, уз финансијску помоћ одговарајућих државних институција, објављено преко 80 докторских дисертација и других монографских радова наставника Филолошког факултета.
У оквиру делатности МСЦ-а објављено је такође више десетина различитих посебних публикација, а у тридесету годину улази зборник Међународни састанак слависта у Вукове дане, где се објављују реферати са годишњих међународних скупова слависта.
Факултет има своју специјализовану књижару „Филолог", коју држи у сарадњи са „Народном књигом". Књижара се налази у Кнез Михајловој бр. 40.
Студенти повремено покрећу своја књижевна и стручна гласила, као нпр. Знак, а које, према могућностима, најчешће финансира сам Факултет. Тренутноједино студентско гласило које излази јесу Двери.

Катедарске библиотеке.
Можда понајбоље о научној и наставној делатности говоре катедарске библиотеке. При свакој катедри, а понегде и при студијским групама, постоје библиотеке којима рукују стручни библиотекари. Током времена сакупљене су вредне и, по много чему, јединствене збирке. Примера ради, Библиотека Катедре за оријенталистику највећа је у тој врсти на Балкану (преко 34.000 свезака). Од непроцењивог су значаја књижни фондови Катедре за српски језик сајужнословенскимјезицима (преко 140.000 свезака) и Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима (преко 155.000 свезака), па се размишља о покретању Пројекта „Виртуална Сербиа" (студентска идеја) у намери да се најређе и најдрагоценије књиге пренесу на компакт дискове. У свим катедарским библиотекама на почетку школске 2000/2001. било је преко 600.000 свезака књига и часописа (према 430.000 из 1988). Ове школске године, мада са закашњењем које нема оправдања, почиње систематска компјутерска обрада свих библиотечких фондова.

При појединим катедарским библиотекама постоје посебни фондови или легати наших уважених професора и значајних јавних личности, као: В. Јагића, П. Поповића, В. Глигорића, В. Недића, М. Ибровца, 0. Радовића. Ф. Барјактаревића, Д. Разића, Р. Лалића. Д. Перовић, Ђ. Живановића, Д. Мирковића и др.

Фондови и задужбине.
Филолошком факултету су током времена многи легатори остављали своје задужбине и фондове, а и сам Факултет оснивао је меморијалне фондове који носе имена његових угледних професора. Средства из ових фондова користе се за награђивање најбољих студената на појединим катедрама и групама. Неки од фондова, нарочито они скромнијег обима, остали су без свог првобитног материјалног покрића, али су и даље активни. Они ће, у очекивању бољих времена, наставити да деле судбину Факултета.

Задужбине: Фондови: Међународна сарадња.
Филолошки факултет је од свог оснивања улагао много труда да успостави што бољу сарадњу са иностраним универзитетима и факултетима. Многи познати професори и научници гостовали су као наставници по позиву на нашем Факултету, а још је већи број оних који су, у различитим приликама, држали пригодна предавања. Данас Факултет има потписане споразуме о сардњи са Хумболт-универзитетом у Берлину (Немачка), Универзитетом у Гранади (Шпанија), Чуо универзитетом у Токију (Јапан), Ханкук универзитетом у Сеулу (Јужна Кореја), Московским државним универзитетом, Филолошким факултетом Санктпетербуршког универзитета (Русија), Универзитетом „Тарас Шевченко" у Кијеву (Украјина) и Универзитетом Џинан (Кина).

Слични уговори ускоро ће бити потписани и са Филозофским факултетом у Српском Сарајеву, са Сорбоном, Париз 3 и Универзитетом у Банској Бистрици (Словачка).

Научни пројекти. Током ових четрдесет година самосталног наставног и научног делања, Филолошки факултет је, односно његови најеминентнији професори, учествовао у остваривању различитих пројеката који су се финансирали из државних фондова намењених научном и технолошком развоју. Вероватно најзанимљивији пројекти на којима се радило или се и даље ради јесу о истраживању народне књижевности (носилац пројекта проф. др Н. Милошевић-Ђорђевић), пројекат о српској култури и књижевности у европском контексту (носилац пројекта проф. др М. Сибиновић), о средњовековној српској уметничкој прози (носилац проф. др Ђорђе Трифу-новић), конфронтационим проучавањима српског језика (носилац проф. др Предраг Пипер), поетици српске књижев-ности (носилац проф. др Н. Петковић), стандардном српском језику (проф. др М. Радовановић и проф. др Ж. Станојчић), компаративном изучавању српске књижевности (проф. др Н. Стипчевић), Књижевнотеоријска мисао двадесетог века и проблеми српске књижевности. Многи професори Филолошког факултета учествују, као сарадници, у пројектима који се раде или су урађени на другим факултетима.