Katedra za italijanistiku svoje početke ima u godinama između I i II svetskog rata iako je nekih pokušaja osnivanja lektorata za italijanski jezik bilo i pre I svetskog rata. Kao faktički početak nastave uzima se godina 1930. kada je profesor Stanko Škerlj održao prvo predavanje iz italijanske književnosti; i to u okviru Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji je - sve do 1961. godine kada se odvojio samostalni Filološki fakultet - obuhvatao i filološke studije. O pravoj, kontinuiranoj nastavi italijanskog jezika i književnosti može se, međutim, govoriti tek u vremenu posle II svetskog rata. Od tada pa na dalje Seminar za italijanski jezik, koji je postojao u sastavu Katedre za francuski jezik i književnost (sve do 1966. godine kada nastaje samostalna Katedra za italijanistiku), počeo je sistematski da razvija svoje aktivnosti u nastavnom i naučnom  smeru, uz neprekidno povećavanje broja nastavnika i studenata. Od  tog perioda na ovamo neprekidno je usavršavana nastavna praksa u skladu sa novim metodama učenja i novim učilima, razvijana je naučna delatnost koja je, posebno, bila usmerena na istraživanje kulturnih i književnih veza sa Italijom. U tom višedecenijskom procesu stasavali su na Katedri, uvećavali njen ugled i kvalitet, mnogi profesori: od već spomenutog profesora Škerlja, preko profesora Miodraga Ibrovca, Frane Nakića-Vojnovića, u prvom poratnim decenijama, do Erosa Sekvija čije je dugogodišnje rukovođenje Katedrom bilo dragoceno za njeno stabilizovanje i napredovanje. U tom periodu stasala je bila nova generacija nastavnika i saradnika koji su modernizovali i dodatno unanpredili rad Katedre: profesori Momčilo Savić i Serđo Turkoni, akademici Nikša Stipčević i Ivan Klajn. Oni su bili učitelji profesorima i saradnicima koji danas nose delatnosti Katedre na svojim plećima. A o njima, pak, o njihovom dosadašnjem radu i tekućim aktivnostima može se pročitati na odgovarajućem prostoru u ovoj prezentaciji. Današnju Katedru  veoma obogaćuje prisustvo mladih snaga među asistentima i lektorima koje njenom radu daju posebno važan elan, energičnost i otvorenost. Svi članovi Katedre, i nastavnici i saradnici, bibliotekari i sekretar, u  svojim nastavnim, naučnim i drugim redovnim aktivnostima pokazuju primernu ozbiljnost i profesionalnost. Nije, zbog toga, neobično što je Katedra za italijanistiku poslednjih godina primala veoma visok broj studenata (oko 100 godišnje) čime se svrstala među najveće katedre Filološkog fakulteta.

Katedra raspolaže učionicama za nastavu, bibliotekom sa čitaonicom, kompjuterskom sobom, kabinetima za nastavnike i saradnike. Velika većina tih prostorija nalazi se na III spratu noveg dela zgrade Filološkog fakulteta.